Grad Požarevac

• Grad Požarevac 2. novembar 2026. javna rasprava do 9. novembra 2026. u 15 časova

  Grad Požarevac je objavio Nacrt odluke o budžetu za 2027. godinu

  Gradsko veće je Nacrt uputilo na javnu raspravu 2. novembra 2026. Primedbe i predlozi primaju se do 9. novembra u 15 časova, na adresu uprava@pozarevac.rs ili na pisarnici Gradske uprave, sa naznakom „Javna rasprava za Nacrt Odluke o budžetu Grada Požarevca za 2027. godinu". Za lokalni ekonomski razvoj (Program 3) Nacrt predviđa 40.000.000 dinara, isto kao 2026.

  Nacrt budžeta (PDF, sajt grada) Javni poziv za primedbe PDF, 96 strana, ~2,2 MB

• Udruženje · dokument 1 od 2 poslato Gradu 9. novembra 2026.

  Primedbe i predlozi udruženja na Nacrt budžeta za 2027. — privreda

  Zahtevi iz ove strane upoređeni sa Nacrtom, stavku po stavku: šta Nacrt sadrži, koju apropriaciju gađamo i koliko predlažemo, sa listom prioriteta i tri nivoa iznosa za svaku meru. Pun zahtev za lokalni ekonomski razvoj (Program 3) je 40 → 103 miliona dinara: Program lokalnog ekonomskog razvoja 25 → 37 (kamata, oprema), konkurs za udruženja 2 → 7, zapošljavanje mladih 13 → 15, dijaspora 14 i industrijsko-poslovni centar za mlade 30. Ako Grad ne može toliko, predlažemo najmanje početni nivo (10,7 miliona), a srednji (36,4) je naša preporuka.

  Novac se ne traži povrh budžeta, nego iz tekuće budžetske rezerve. Zajedno sa predlogom Sekcije poljoprivrede (dokument 2) rezerva bi sa 200 pala na 110 miliona dinara. Dokument se tiče samo iznosa u budžetu; predlozi koji ne traže novac upućuju se posebno.

  Preuzmi PDF Otvori u pregledaču PDF, 12 strana, ~0,3 MB

• Sekcija poljoprivrede · dokument 2 od 2 poslato Gradu 9. novembra 2026.

  Lista prioriteta i raspon iznosa za mere Sekcije poljoprivrede — poljoprivreda

  Predlog Sekcije poljoprivrede udruženja za budžet i Program podrške poljoprivredi za 2027 (Program 5): osam mera „Mladi i povratnici na selu" — prvo ulaganje mladih, linija za preradu voća i grožđa, sufinansiranje traktora, priključak na struju i vodu, poljski putevi, lokalni razvojni fond, adaptacija seoske kuće i solarne elektrane — sa bodovima i tri nivoa iznosa: početni 8,05, srednji 21 i pun 46 miliona dinara. Glavni zahtev je 27 miliona za prvo ulaganje, preradu i traktore.

  Poslat je zajedno sa dokumentom 1, kao jedna primedba udruženja. Više o sekciji na strani Sekcija poljoprivrede.

  Preuzmi PDF Otvori u pregledaču PDF, 6 strana, ~0,2 MB

• Predlozi za budžet 2027

  Stavke koje je udruženje usvojilo kao zahteve gradu.

• 1. Grad pokriva kamatu na kredite do 3.600.000 dinara

  Grad iz budžeta vraća kamatu i naknadu banke za obradu kredita preduzetnicima i pravnim licima sa sedištem na svom području — za kredite do 3.600.000 dinara (oko 30.000 evra), bilo koje vrste i namene, sa rokom otplate do tri godine. Glavnicu vraća korisnik. Gornja granica iznosa usmerava meru na najmanje firme, kojima je kredit najskuplji. Van mere su samo primarna poljoprivreda, koja kamatu već dobija kroz gradski program podrške poljoprivredi, i igre na sreću.

  Kredit može biti iz bilo koje banke. Banka je kreditnu sposobnost već proverila, pa grad ne traži biznis plan ni sredstva obezbeđenja — samo ugovor o kreditu sa planom otplate i izjavu o ranije primljenoj pomoći male vrednosti. Kamatu isplaćuje jednom godišnje, po potvrdi banke da je plaćena. Grad je ovu meru imao 2022, ali za kredite do 1.500.000 dinara na godinu dana i uz punu dokumentaciju investicionog konkursa — i nije imala nijednog korisnika.

  Za 2027. udruženje predlaže 2.000.000 dinara, kao probu: pošto se kamata vraća posle plaćanja, u budžet ulazi samo prva godina otplate, pa taj iznos pokriva petnaestak firmi. Svake naredne godine budžet mere čine iznos za nove kredite — najmanje isti — i kamata po ranije odobrenim kreditima, koju grad zna iz planova otplate.

  Pitanje za grad: privrednici su na sednici udruženja 15. oktobra pitali da li u meru mogu da uđu i krediti uzeti pre nego što mera počne — na primer kredit ugovoren 2025. ili 2026. koji se otplaćuje i u 2027. Udruženje to ne predlaže kao gotov uslov, nego pita grad šta je moguće i pod kojim uslovima: da li se za takav kredit može vraćati kamata za rate koje dospevaju i plaćaju se od početka mere (ne za već plaćene), da li bi postojala granica koliko kredit sme biti star i kako bi to uticalo na iznos za 2027, jer bi se tada prijavile i firme koje kredit već otplaćuju.

  Dopunjeno 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac. Izmenjeno 10. oktobra 2026, posle sastanka sa gradom i poređenja sa Nišem i Pirotom: najveći kredit 3.600.000 umesto 5.000.000 dinara, rok tri umesto pet godina, banka po izboru, pojednostavljen postupak, naknada za obradu, isključene delatnosti i iznos za 2027. Dopunjeno na sednici udruženja 15. oktobra 2026: pitanje gradu o kreditima uzetim pre početka mere.

• 2. Zapošljavanje mladih do 30 godina — posebna podmera

  Grad danas, zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, daje poslodavcu 250.000 dinara jednokratno za zapošljavanje teže zapošljivih — žena, mladih do 30 godina, viškova zaposlenih, Roma i Romkinja — i to je za 2026. bilo 2.000.000 dinara za sve njih, za osmoro ljudi. To je prvi put da ovaj novac ide poslodavcima: od 2022. do 2024. gradska sredstva za zapošljavanje išla su na javne radove, samozapošljavanje i stručnu praksu. Udruženje predlaže da ta mera ostane kakva jeste, a da se uz nju uvede posebna podmera za mlade, sa dodatnih 2.000.000 dinara u 2027.

  Za mladog do 30 godina sa prebivalištem u Požarevcu, prijavljenog kod Nacionalne službe, kog zaposli poslodavac sa područja grada, grad vraća poreze i doprinose na zaradu za prvih 12 meseci — tromesečno, posle plaćanja, po poreskoj prijavi koju poslodavac ionako podnosi, i najviše do iznosa koji se plaća na minimalnu zaradu — tako isti novac dobija više poslodavaca. Jedan poslodavac može da dobije subvenciju za najviše dva radnika. Radnik se prima na neodređeno, sa punim radnim vremenom, i poslodavac to radno mesto drži 12 meseci; ako radnik ode, u roku od 30 dana zapošljava drugog mladog sa evidencije, a ako to ne učini, vraća primljeno — osim kad Nacionalna služba potvrdi da odgovarajućeg kandidata nije bilo. Menice i žiranti nisu potrebni, kao ni biznis plan, jer grad plaća tek posle plaćanja i u svakom trenutku duguje najviše nekoliko meseci. Mera važi za lice za koje poslodavac ne koristi republičku olakšicu za novozaposlene — ona traži bar šest meseci na evidenciji, pa upravo mladi tek posle škole od nje ništa ne donose. Prednost imaju oni bez ikakvog radnog iskustva.

  Poziv je otvoren cele godine, od januara do utroška sredstava, a poslodavac zahtev podnosi u roku od 30 dana od zaposlenja — uz uslov da je mladi bio prijavljen kod Nacionalne službe bar dan pre zaposlenja. Udruženje traži da taj rok bude što kraći, jer poslodavac često mora da zaposli brzo. Danas je poziv otvoren od juna do septembra, a zaposlenje mora da usledi tek posle odluke o subvenciji: ko radnika primi u februaru, za njega pomoć ne može da dobije. Poslodavac ne treba da bira između radnika koji mu je potreban sada i subvencije za četiri meseca.

  Uslovi za poslodavca su isti kao u sadašnjem gradskom pozivu: da ne zapošljava nekoga ko je kod njega radio u poslednjih šest meseci, da mu se broj zaposlenih nije smanjio i da ne zapošljava osnivače i članove društva. Mera ulazi u gradski program zapošljavanja za 2027; sadašnji važi do kraja 2026, pa udruženje traži da u izradi novog učestvuje i privreda.

  Dopunjeno 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac. Izmenjeno 10. oktobra 2026, posle sastanka sa gradom: mera postoji, pa se uz nju traži posebna podmera za mlade sa dodatnim sredstvima; poziv cele godine, prijava do 30 dana od zaposlenja; prebivalište u gradu umesto okruga; vraćanje posle plaćanja, uz granicu i bez sudara sa republičkom olakšicom; zamena radnika u 30 dana kao u gradskom pozivu, bez menica; izostavljena pomoć za pokretanje posla, koju grad već daje kroz subvenciju za samozapošljavanje. Izmenjeno na sednici udruženja 15. oktobra 2026: granica minimalna umesto prosečne zarade, najviše dva radnika po poslodavcu, rok prijave kod Nacionalne službe što kraći.

• 3. Oprema i proizvodni objekti — mera koju privrednici koriste, uz manje papira i više sredstava

  Grad kroz Program lokalnog ekonomskog razvoja sufinansira nabavku mašina, opreme i lakih teretnih vozila — 70% za mikro i mala preduzeća i preduzetnike, do 1.500.000 dinara po korisniku, uz javno bodovanje u kome proizvodnja ima prednost. Mera se dobro koristi: 2025. podržano je 27 firmi sa 25 miliona, 2026. predloženo je 21 sa 20 miliona, a u obe godine interesovanje je bilo veće od budžeta — 18, odnosno 8 prijava nije moglo da bude podržano. Grad za opremu usmerava i novac drugih podmera koje nisu iskorišćene.

  Šta udruženje predlaže za opremu: gornja granica po korisniku ostaje 1.500.000 dinara, da podršku dobije što više firmi, a za podmeru se unapred planira više sredstava, ne samo ono što ostane od drugih; menica umesto bankarske garancije na ceo iznos — novac ionako ide preko namenskog računa u Trezoru dobavljaču; biznis plan ostaje, jer se iz njega vidi za šta tačno ide novac, a potvrde iz službenih evidencija pribavlja grad, po pravilu „konkurs bez papira" (stavka 10); konkurs u januaru i rang lista u roku od 60 dana koji odluka već propisuje; i priznavanje opreme kupljene posle prijave. Koliki iznos tražiti, udruženje utvrđuje posle ankete među privrednicima.

  Za bodovanje udruženje predlaže tri izmene. Prvo, da se ukinu bodovi za nova radna mesta: danas svako zapošljavanje predviđeno biznis planom nosi dva boda, pa privrednik koji kupuje mašinu obećava i novog radnika, iako mašini on često nije potreban — i to ga posle opterećuje. Drugo, da prednost onih koji podršku grada još nisu dobili bude jasna i da se ne smanjuje: danas ko nikad nije koristio program dobija 10 bodova, ko jednom 5, dva puta 1, a tri i više puta nijedan. Treće, da mera bude otvorena i za uslužne delatnosti i kancelarijsku opremu, jer i firmi koja prodaje usluge treba oprema za rad — advokatima, frizerima, finansijskim i osiguravajućim kućama, savetnicima. Danas su iz mere isključeni saobraćaj, energetika, finansije, osiguranje, upravljanje i savetovanje, a usluge se boduju niže od proizvodnje. Udruženje predlaže da isključenje ostane samo za saobraćaj i energetiku, uz izuzetak za taksiste, koji bi mogli da konkurišu za opremu.

  Drugi deo iste mere — građevinski materijal za izgradnju, dogradnju i adaptaciju proizvodnih objekata, do 100 evra po kvadratnom metru i do 5.000.000 dinara — izdašniji je od sličnih republičkih programa, ali ga gotovo niko ne koristi: 2024. i 2026. po jedan korisnik, 2025. nijedan. Udruženje predlaže da grad i dalje finansira samo materijal, a da uslove približi republičkom programu „Gradimo prostor za tvoj rast": za dogradnju i adaptaciju dovoljan je dugoročni zakup, ne samo vlasništvo; menica umesto bankarske garancije na ceo iznos; podnet zahtev za građevinsku dozvolu dovoljan je do potpisivanja ugovora; obaveza proizvodnje u objektu tri godine umesto pet.

  Prepisano 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac, i čitanju Odluke o realizaciji Programa lokalnog ekonomskog razvoja u 2026 i Pravilnika o kriterijumima. Izmenjeno 10. oktobra 2026 posle čitanja rang lista za 2024–2026: ispravljena tvrdnja da se novac za opremu ne troši, granica ostaje 1.500.000 umesto predloženih 3.000.000 dinara, dodat deo o proizvodnim objektima. Izmenjeno na sednici udruženja 15. oktobra 2026: biznis plan ostaje, bez bodova za nova radna mesta, jasna prednost onima koji podršku nisu dobijali, mera i za uslužne delatnosti i kancelarijsku opremu, isključeni samo saobraćaj (osim taksista, za opremu) i energetika. Pregled za privrednike: informator i anketa.

• 4. Sajmovi i sertifikati — svake godine, širi troškovi, bez biznis plana i garancija

  Grad već sufinansira izlaganje na sajmovima — 50% troškova, do 1.000.000 dinara — i međunarodne sertifikate. Mera se gotovo ne koristi: 2024. nije bilo nijednog korisnika ni za sajmove ni za sertifikate, a 2025. jedna firma za sajam, sa 204.642 dinara od traženih 1,85 miliona, jer se od 2026. priznaje samo trošak prema organizatoru sajma. Udruženje predlaže da se mera uredi kao u Nišu, koji je sprovodi svake godine.

  Šta menja: pravo na sajam svake godine, a ne jednom u tri godine — s prednošću u bodovanju za one koji ga još nisu koristili. Priznaju se svi troškovi učešća, kao što je bilo do 2025: zakup i uređenje štanda, kotizacija, upis u katalog, izrada i prevod promotivnog materijala, prevoz, osiguranje i carinske formalnosti za eksponate, i put i smeštaj najviše dvoje zaposlenih za dane sajma; ne priznaju se dnevnice i reprezentacija. Propis o pomoći male vrednosti troškove učešća na sajmovima izričito ne smatra podsticanjem izvoza. Grad isplaćuje posle sajma, po računima plaćenim sa poslovnog računa i dokazu o učešću — pa ne traži ni biznis plan, ni bankarsku garanciju, ni menicu.

  Za međunarodne sertifikate (ISO, HACCP, CE i slični) dovoljna je ponuda akreditovanog sertifikacionog tela, bez biznis plana i bez dokazivanja da je sertifikat nužan za izvoz — ISO 9001 traže i domaći kupci.

  Spisak nije zatvoren. Privrednici i dalje mogu da predlože udruženju i druge sertifikate i licence koje bi grad mogao da sufinansira, pored postojećih — one koje im traže kupci, naručioci ili propisi njihove delatnosti. Udruženje ih prikuplja i upućuje gradu uz ovu stavku.

  Dopunjeno 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac. Izmenjeno 10. oktobra 2026 po uzoru na Grad Niš: prošireni troškovi, isplata posle sajma, bez biznis plana i obezbeđenja; posete sajmovima izdvojene u stavku 25. Dopunjeno na sednici udruženja 15. oktobra 2026: mogu se predlagati i drugi sertifikati i licence.

• 5. Dijaspora — kancelarija koja radi, projekti za ulaganje i prednost povratnicima u postojećim merama

  Po popisu iz 2011. iz Braničevskog okruga je na radu ili boravku u inostranstvu bilo 47.119 ljudi, sa članovima porodica — svaki peti stanovnik; iz Grada Požarevca 7.871. Republika povratnicima već daje bespovratna sredstva kroz program „Vrati se i stvaraj“, do 1.500.000 dinara uz isto toliko kredita, a u Požarevcu taj iznos važi za rođene 1991. ili kasnije, dok stariji dobijaju do 1.200.000. Program zabranjuje da isto ulaganje finansira i drugi javni izvor, pa bi gradski grant za isto pokretanje posla povratniku oduzeo republički novac. Poreske i carinske olakšice može da daje samo država. Iskustvo Hrvatske, Letonije i Rumunije pokazuje da grantovi za povratnike slabo rade, a da rade jedna osoba koja povratnika vodi kroz sve, veza sa ljudima koji su napolju uspeli i zajednički projekti u zavičaju. Zato udruženje umesto posebnog granta predlaže sledeće.

  Ko je povratnik. Grad u svojim aktima određuje pojam jednom, za sve mere: povratnik je državljanin Srbije koji je najmanje 24 meseca neprekidno boravio u inostranstvu i koji je prebivalište na području grada prijavio najviše tri godine pre prijave na meru; status traje tri godine od prijave prebivališta. Boravak se dokazuje dozvolom boravka ili rada, potvrdom o osiguranju ili ugovorom o radu iz inostranstva. Uslov od 24 meseca isti je kao u republičkom programu, da povratnik ne skuplja dva puta iste papire.

  Kancelarija za dijasporu sa zaposlenima. Kancelarija oformljena 2020. ne radi. Udruženje predlaže da se u odeljenju za lokalni ekonomski razvoj sistematizuju dva radna mesta — koordinator i saradnik — i da imena i kontakt budu objavljeni. Kancelarija povratniku na jednom mestu pomaže oko firme, posla, škole, vrtića i papira i oko prijave na republičke programe i programe Nacionalne službe za zapošljavanje. Za 2027: 5.000.000 dinara — oko 4.000.000 za dva zaposlena, sa porezima i doprinosima, i 1.000.000 za rad: putovanja do mesta gde živi najviše naših ljudi, bilten, prevode i materijal. Rad se meri javno, jednom godišnje: broj kontakata, prijava na programe i firmi povratnika koje rade i posle dve godine.

  Registar i bilten. Kancelarija vodi spisak ljudi iz dijaspore koji su na to pristali i redovno im šalje konkurse, slobodne lokacije, potrebe poslodavaca i vesti iz grada.

  Dan dijaspore u avgustu, kad je najviše ljudi kod kuće: poslovni susret sa lokalnim privrednicima, predstavljanje projekata za ulaganje i usluge na licu mesta — Poreska uprava, banke, škole, matična služba. Za 2027: 2.000.000 dinara.

  Požarevljani u svetu. Kancelarija, uz pristanak, evidentira ljude iz grada koji su u inostranstvu postigli uspeh — vlasnike i direktore firmi, stručnjake, naučnike — a grad ih predstavlja u lokalnim medijima i na svom sajtu i poziva na Dan dijaspore. Ima primera da je čovek koji vodi firmu napolju doveo njenu proizvodnju u mesto gde je rođen; javno priznanje i stalna veza sa gradom čine takvu odluku verovatnijom. Investitor iz dijaspore prolazi isti postupak kao svaki drugi, ali ga od prvog razgovora vodi ista osoba. Za 2027: 1.000.000 dinara za medijsko predstavljanje.

  Projekti spremni za ulaganje. Grad, preko kancelarije i odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, svake godine priprema nekoliko lokalnih projekata u koje može da uloži kapital iz dijaspore — lokacije u radnim zonama, gradski objekti, prerada poljoprivrednih proizvoda, turizam — sa proverenim vlasništvom, urbanističkim uslovima i procenom ulaganja, na srpskom i na stranom jeziku, i predstavlja ih na Danu dijaspore i u biltenu. Za 2027: 1.500.000 dinara za pripremu dokumentacije i prevode.

  Zavičajni fond „1+1+1“. Dijaspora, grad i mesna zajednica zajedno finansiraju put, vodovod, školu ili dom kulture u selu — svako po trećinu. Projekti se biraju po javnom konkursu sa objavljenim kriterijumima, a utrošak se objavljuje po projektu. Za 2027: 5.000.000 dinara gradskog dela.

  Prednost u bodovanju u postojećim merama. U gradskim merama za privredu — oprema, proizvodni objekti, zapošljavanje, samozapošljavanje — i u merama za poljoprivredu povratnik dobija dodatne bodove. Poljoprivredu republički program ne pokriva, pa tu gradska podrška nema s čim da se sudari. Ovo ne traži poseban novac.

  Mentorstvo. Članovi udruženja, iskusni privrednici, dobrovoljno su mentori povratnicima koji pokreću posao: tržište, dobavljači, knjigovodstvo, banke. Bez troška za grad.

  Prijem porodica. Kancelarija pomaže pri upisu dece u vrtić i školu, a grad sa školama organizuje dopunsku nastavu srpskog jezika za decu koja su školovanje počela napolju. Za 2027: 500.000 dinara.

  Ukupno za 2027: okvirno 15.000.000 dinara. Iznosi su procena udruženja, ne proverene cene; zarade zavise od sistematizacije koju utvrđuje grad.

  Dopunjeno 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac. Prepisano 10. oktobra 2026 posle pregleda republičkih programa i iskustava u Srbiji, regionu i Evropi: umesto granta povratnicima — kancelarija sa zaposlenima, projekti za ulaganje, zavičajni fond i prednost u postojećim merama; ispravljen broj ljudi u inostranstvu prema popisu 2011.

• 7. Podrška udruženjima koja se bave razvojem privrede — nova oblast od 3.000.000 dinara

  Grad svake godine raspisuje konkurs za programe udruženja od javnog interesa, od 16.500.000 dinara. Jedna od oblasti je „Održivi razvoj“, sa 2.000.000 dinara iz Programa lokalnog ekonomskog razvoja. Taj novac ide inženjerima i tehničarima, odgajivačima sitnih životinja, ekološkim i ženskim udruženjima, i treba da ostane njima. Udruženje ne predlaže da se iz te ili bilo koje druge oblasti išta preraspodeli.

  U 2024, 2025. i 2026. nijedno udruženje privrednika, preduzetnika ili zanatlija nije dobilo sredstva iz gradskog konkursa. Za njih na konkursu ne postoji oblast, pa se programi za privredu, ako ih ima, prijavljuju pod tuđim oblastima. Gradska opština Kostolac u svom konkursu već ima oblast „podsticanje razvoja privrednih i poljoprivrednih delatnosti“, a Kragujevac, Novi Sad, Paraćin i Pirot imaju poseban konkurs ili posebnu oblast za udruženja u privredi.

  Udruženje predlaže novu oblast „Razvoj privrede i preduzetništva“, sa novih 3.000.000 dinara u 2027. Po gradskom pravilniku, Gradsko veće oblast dodaje samom odlukom o raspisivanju konkursa, bez izmene propisa. Uslovi, rokovi i bodovanje isti su kao za ostale oblasti, uz ova pravila:

  Šta se finansira: programi koji koriste privredi grada u celini. Prioritete za godinu grad objavljuje unapred, posle razgovora sa privredom. Primeri, kao predlog udruženjima koja će konkurisati — spisak nije zatvoren:

  1. Savetnik za javne pozive — program sufinansira do 50% bruto zarade lica zaposlenog u udruženju u stalnom radnom odnosu, na neodređeno vreme i sa punim radnim vremenom, koje polovinu radnog vremena posvećuje isključivo pomoći privrednicima sa područja grada oko gradskih, republičkih i evropskih sredstava — gradski konkursi, ministarstva, Fond za razvoj, Razvojna agencija Srbije, programi Evropske unije: koja mera firmi odgovara, uslovi, popunjavanje prijave, prikupljanje dokumentacije, rokovi. Ostatak zarade udruženje plaća iz sopstvenih sredstava — uslov je da udruženje već ima zaposlenog, a ne da grad otvara radno mesto. Usluga je besplatna i dostupna svakom privredniku sa područja grada; savetnik ne posreduje kod organa koji odlučuje i ne garantuje ishod. Udruženje svake godine javno objavljuje koliko je privrednika dobilo pomoć, za koje mere i sa kojim ishodom, bez imena firmi.
  2. Digitalizacija i veštačka inteligencija u poslovanju — praktične obuke za privrednike iz grada, od elektronskog poslovanja i fakturisanja i prodaje na internetu do alata veštačke inteligencije, i sufinansiranje do 50% troškova korišćenja alata veštačke inteligencije za firme koje su prošle obuku, do 12.000 dinara mesečno po firmi, najduže 12 meseci, za prodaju, marketing, administraciju, projektovanje, analizu podataka i automatizaciju poslovanja. Udruženje vodi evidenciju podrške po firmi, jer je to pomoć male vrednosti.
  3. Prisustvo firmi na internetu — sufinansiranje preduzetnicima i malim firmama sa područja grada izrade prvog poslovnog sajta, domena, hostinga i održavanja, kod izvođača po izboru firme. Isplata ide po objavljenom sajtu, a hosting i održavanje se plaćaju godišnje, dok sajt radi, do tri godine kroz nastavak programa. Sajt koji se napravi i ne održava ugasi se za godinu dana. Udruženje vodi evidenciju podrške po firmi, jer je to pomoć male vrednosti.
  4. Kadrovi za lokalnu privredu — popis zanimanja koja nedostaju, dani karijera sa srednjim školama, povezivanje poslodavaca i škola oko prakse; udruženje ne posreduje u zapošljavanju.
  5. Lokalni dobavljači za velike kupce — poslovni susreti malih firmi iz grada sa javnim preduzećima, energetskim sistemom u Kostolcu i većim firmama, i katalog lokalnih firmi po delatnostima, dostupan svima.
  6. Privredni bilten grada — izrada, štampa i distribucija — periodična publikacija za privrednike, na primer tromesečna, štampana i elektronska: konkursi i rokovi, izmene propisa, analize lokalne privrede i budžeta, predstavljanje firmi i preduzetnika sa područja grada, primeri dobre prakse. Deli se besplatno; štampano izdanje stiže na adrese firmi i na mesta gde privrednici dolaze — gradska uprava, Poreska uprava, banke. Predstavljanje je otvoreno za svaku firmu sa područja grada pod istim uslovima, bez političkih i stranačkih sadržaja. Programom se pokrivaju uređivanje, priprema teksta, dizajn, štampa i distribucija.
  7. Prostor za privredu — do 50% troškova zakupa prostora udruženja i njegovog korišćenja: struja, grejanje, voda, komunalne usluge, internet. Uslov je da prostor ima salu sa najmanje 50 sedećih mesta, okvirno najmanje 60 kvadratnih metara korisne površine sale, u kojoj udruženje održava sastanke, predavanja i konferencije otvorene za privrednike sa područja grada. Udruženje unapred objavljuje kalendar događaja.

  Ko može da konkuriše: udruženja sa najmanje 50 članova sa sedištem na području grada — privrednih društava i preduzetnika, obe grupe, upisanih u registar privrednih subjekata. Grad članstvo proverava po službenoj dužnosti, na osnovu spiska sa matičnim brojevima. Broj članova i aktivnost udruženja u prethodnoj godini nose i dodatne bodove — da sredstva idu udruženjima iza kojih stoje privrednici, a ne udruženjima koja postoje samo na papiru.

  Najviše 1.000.000 dinara po programu. Ono što se programom radi — obuke, informisanje, nastupi, materijali — dostupno je svim privrednicima sa područja grada, ne samo članovima udruženja koje program sprovodi: gradski novac finansira korist za privredu grada, ne članstvo u udruženju. U komisiji ne sme da sedi niko iz organa udruženja koje konkuriše. Isti program ne može se finansirati dva puta — iz gradskog i iz republičkog ili drugog javnog izvora. Grad za svaki program objavljuje izveštaj o utrošku.

  Dodato 10. septembra 2026. Prepisano 11. oktobra 2026 posle čitanja gradskih konkursa i lista za 2024–2026 i pregleda drugih gradova: postojeća oblast „Održivi razvoj“ ostaje kakva jeste, predložena je nova oblast sa sopstvenim sredstvima. U oblast su uključeni predlozi iz stavki 6 (edukacija u digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji, Creative Sharing), 8 (alati veštačke inteligencije, GAUS Group), 12 (pomoć pri konkurisanju, Dom zdravlja Tectum) i 24 (prisustvo na internetu).

• 10. Konkurs bez papira — prijava sa izjavom, potvrde pribavlja grad

  Za subvenciju za opremu grad danas od svakog podnosioca traži deset potvrda i uverenja i tri izjave. Sve mora biti overeno pečatom, ne starije od 30 dana, i predato u zatvorenoj koverti. Prijava kojoj nešto nedostaje ne može se dopuniti. Od tih deset potvrda, osam se vodi u službenim evidencijama: APR, Poreska uprava, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a potvrdu o lokalnim porezima izdaje sama Gradska uprava. Ostale se mogu proveriti uvidom. Privrednik ih ipak skuplja sam, i to i onda kad uopšte ne ispunjava uslov. U 2026. jedna prijava je odbačena zbog šifre delatnosti, koja se vidi u APR-u, posle nego što je podnosilac skupio sve potvrde.

  Grad o prijavama odlučuje rešenjima po Zakonu o opštem upravnom postupku, uz pravo žalbe Gradskom veću. Isti zakon (čl. 9 i 103) kaže da podatke iz službenih evidencija organ pribavlja sam, a od stranke sme da traži samo ono o čemu se evidencija ne vodi. Elektronski dokument ima istu snagu kao papirni, a za državnu pomoć male vrednosti dovoljna je pisana izjava pre dodele. Udruženje zato predlaže postupak u tri koraka:

  1. Prijava: obrazac sa izjavom o ispunjenosti uslova i izjavom o ranije primljenoj državnoj pomoći, i projekat sa predračunom. Bez pečata i overe. Predaja elektronski ili na papiru, po izboru privrednika. Nepotpuna prijava može se dopuniti u roku od 8 dana.
  2. Grad sam pribavlja, odmah po isteku roka: podatke iz APR-a (status, delatnost, finansijski izveštaji), stanje duga kod Poreske uprave, lokalne poreze iz sopstvene evidencije, broj zaposlenih iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, a za objekte podatke iz katastra i sopstvene evidencije dozvola.
  3. Samo preliminarno izabrani, pre konačne odluke, dostavljaju ono čega nema u evidencijama koje grad koristi: uverenja suda za vlasnike i zastupnike i potvrdu o blokadi računa. Menice se, kao i danas, daju pre ugovora.

  Ako se izjava pokaže netačnom, prijava se odbija i poziva se sledeći sa liste. Tako već rade Nacionalna služba za zapošljavanje, program Ministarstva privrede „Kapital za razvoj“ i Grad Niš, a dvofazni postupak ima i Zakon o javnim nabavkama. Kontrola pre isplate ostaje puna, a mera ne košta budžet ništa.

  Predlog privrednika: GAUS Group, Požarevac, 10. septembar 2026, preko forme. Prepisano 11. oktobra 2026 posle čitanja javnog poziva za 2026, rešenja grada i propisa, i pregleda prakse NSZ, Ministarstva privrede, Niša i AP Vojvodine.

• 18. Lokalni nameti privredi — pregled na jednom mestu i razgovor pre promene

  Ono što privredni subjekt plaća gradu danas je objavljeno na pet mesta, a nijedno nije potpuno. Pregled na gradskom portalu za privredu iz januara 2026. navodi iznose firmarine koji ne važe od 2025, a porez na imovinu, naknadu za zaštitu životne sredine i doprinos za uređivanje zemljišta ne navodi. Na sajtu grada stoje i odluke o doprinosu koje više ne važe. Rokova plaćanja na jednom mestu, karte poreskih zona i spiska uplatnih računa nema.

  Grad do 31. oktobra 2026. ionako popisuje sve svoje takse i naknade, sa iznosom, osnovom i računom, za republičku Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda. Udruženje predlaže da isti popis bude i javna stranica za privredu:

  1. jedna stranica sa svakim nametom: ko plaća, koliko, po kojoj odluci, kad i na koji račun — uz porez na imovinu i zone;
  2. kalendar rokova plaćanja i prijava za celu godinu;
  3. pretraga zone po adresi i jednostavan obračun za firmarinu i porez na imovinu;
  4. ažuriranje najkasnije do dana kada promena stupa na snagu.

  Svaku promenu nameta grad najavljuje privredi pre usvajanja: nacrt se objavljuje uz broj obveznika i procenu koliko promena menja i kome, a javna rasprava traje dovoljno da privreda stigne da odgovori. Zakon to već traži; udruženje traži da se to radi tako da se račun može napraviti. Udruženje ne traži smanjenje bilo kog nameta; traži da se zna šta se plaća.

  Pitanje za grad: privrednici su na sednici udruženja 15. oktobra naveli slučaj firme koja je registrovana u jednoj opštini, a kancelariju ima u drugoj — pa lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme plaća dva puta, u oba mesta. Udruženje pita grad kako se taj problem može rešiti: da li grad može da takvoj firmi prizna taksu plaćenu u drugoj opštini ili da je oslobodi, da li se to može dogovoriti sa susednim opštinama u okrugu i šta bi za to trebalo promeniti u gradskoj odluci. Firmarinu po zakonu ionako ne plaćaju preduzetnici i mala pravna lica sa godišnjim prihodom do 50.000.000 dinara, osim u posebno navedenim delatnostima — pitanje se tiče onih koji je plaćaju.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026 — unet u tabelu predloga. Prepisano 11. oktobra 2026 posle pregleda gradskih stranica, propisa i prakse Novog Sada, Pančeva i Beograda. Dopunjeno na sednici udruženja 15. oktobra 2026: pitanje o firmarini koja se plaća u dve opštine.

• 19. Gradska imovina u službi privrede — zemljište i prostor uz uslove, ne samo licitacijom

  Grad raspolaže zemljištem i objektima koje ne koristi. Udruženje traži da grad utvrdi i objavi koje su to nepokretnosti, i da za njihovo davanje privredi koristi i model koji zakon dozvoljava pored licitacije — pod uslovima zapošljavanja, roka izgradnje i namene — uključujući mogućnost da se neiskorišćen gradski objekat otvori kao zajednički prostor za nove i male proizvođače.

  Uslovi mogu da uključe i umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i troškova priključenja na gradsku infrastrukturu, srazmerno broju novih radnih mesta — po istom principu po kome republika daje regionalnu pomoć za ulaganja. Priključke na struju i gas grad ne može da obezbedi, jer nisu njegovi; vodu i kanalizaciju može.

  Konkretan oblik koji udruženje predlaže: poslovni hub — gradski objekat koji se ne koristi, podeljen na desetak do petnaest radnih jedinica (boksova ili kancelarija) koje se privrednicima u prvim godinama poslovanja daju u zakup po promotivnoj ceni, na ograničen rok, uz zajedničke prostorije i infrastrukturu. Grad daje prostor, korisnici ga pune; kad firma stane na noge, ustupa mesto sledećoj.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026; dopuna o priključcima — Conforcom Consulting, Majilovac, 21. septembar 2026, preko forme. Uneto u tabelu predloga.

• 21. Privreda za stolom — savet, radna grupa, javna rasprava

  Udruženje traži da privreda učestvuje na tri načina pre nego što se odluči, a ne posle: Privredni savet grada kao stalno telo sa pet mesta za predstavnike privrede i privrednih udruženja, objavljenim dnevnim redom i zaključcima; učešće predstavnika privrede u radnoj grupi za novi Program lokalnog ekonomskog razvoja za period od 2027. godine, kroz koji prolaze sve mere podrške privredi; i javnu raspravu o nacrtu budžeta na koju se privredna udruženja pozivaju pisanim putem, sa nacrtom dostupnim dovoljno dana ranije da se može pročitati.

  Ništa od toga ne košta budžet. Sve tri menjaju samo jedno — da privreda o merama koje je se tiču sazna pre nego što su usvojene.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026 — unet u tabelu predloga. Izmenjeno 11. oktobra 2026: pet mesta za privredu u Privrednom savetu.

• 25. Organizovane posete sajmovima — godišnji program udruženja

  Nova mera: grad finansira godišnji program organizovanih poseta sajmovima u zemlji i inostranstvu za privrednike sa područja grada — da upoznaju tržište, tehnologiju i kupce; izlaže ko već ima šta da proda, a posećuje i ko tek traži. Program podnose udruženja privrednika, komore i druge organizacije po javnom konkursu, na koji mogu da se jave sve, i to za celu godinu unapred: koje sajmove, sa koliko učesnika i po kojoj ceni.

  Priznaju se svi troškovi posete: prevoz — autobusom, vozom ili avionom, kako je za sajam razumno — smeštaj, ulaznice i kotizacije. Grad pokriva 70% troškova, a 30% obezbeđuje organizator — sam ili od učesnika, kako odluči. Za 2027. udruženje predlaže 2.000.000 dinara, što je okvirno dovoljno za tri sajma godišnje. Sredstva se isplaćuju unapred, po ugovoru, na namenski račun organizatora, kao kod programa udruženja koje grad već finansira po javnom konkursu; organizator posle svake posete pravda troškove računima i spiskom učesnika. Tako udruženje ne mora da kreditira put iz svojih sredstava, a članovima može da ponudi plan poseta za celu godinu. Gradovi Užice, Ivanjica, Paraćin i Ćuprija na ovaj način već vode poljoprivrednike na Poljoprivredni sajam u Novom Sadu; predlog je da isto važi i za privredu.

  Predlagač: Udruženje privrednika Braničevskog okruga, 10. oktobar 2026; izdvojeno iz stavke 4. Udruženje bi i samo moglo da konkuriše — zato predlaže javni konkurs otvoren za sve organizacije.

• 26. Industrijska zona — novac u budžetu 2027 za završetak opremanja

  Grad je na sastanku sa udruženjem 22. septembra 2026. rekao da je postojeća industrijska zona infrastrukturno dobro opremljena — gas i struja postoje — osim saobraćajnica. Privrednici koji u zoni rade ili su tamo kupili zemljište kažu da zoni nedostaju i putevi, i rasveta, i drugo bez čega se u njoj ne može normalno raditi ni graditi.

  Udruženje predlaže da grad u budžetu za 2027. odvoji posebna sredstva za sređivanje i završetak opremanja industrijske zone: puteve, javnu rasvetu i sve ostalo što nedostaje. Da bi se znalo koliko je potrebno, grad pre usvajanja budžeta objavljuje spisak onoga što u zoni nedostaje, šta od toga radi u 2027, koliko košta i do kada — a ono što ne stane u 2027. ulazi u plan za naredne godine. Zona u koju grad privlači investitore treba prvo da bude završena za one koji u njoj već jesu.

  Ova stavka traži novac za radove. Redovno izveštavanje o stanju svih radnih zona i razgovor sa investitorima predlog je iz stavke 16, koja je za sada odložena.

  Predlog privrednika sa sednice udruženja 15. oktobra 2026.

• Odloženo — trenutno nije prioritet

  Udruženje ove stavke sada ne obrađuje i ne upućuje gradu u predlozima za budžet 2027. Vratiće im se kasnije: mogu biti dopunjene, spojene sa nekim budućim predlogom ili ukinute. Tekst svake stavke je predlog kakav je bio.

• 9. Poslovna akademija Požarevca

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad javnim postupkom angažuje poslovnu školu ili konzorcijum predavača za višemesečni praktičan program za vlasnike i zaposlene u lokalnim firmama: prodaja, finansije, upravljanje ljudima, izvoz, pregovaranje, digitalni marketing, veštačka inteligencija i upravljanje proizvodnjom, uz praktične zadatke i merenje rezultata posle šest meseci.

  Predlog privrednika: GAUS Group, Požarevac, 10. septembar 2026, preko forme.

• 11. Testirano u Požarevcu

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad omogućava lokalnim firmama da nove proizvode i rešenja privremeno isprobaju u stvarnim uslovima: u gradskim ustanovama, javnim preduzećima i na javnim površinama, uz dogovoren rok i bez obaveze kupovine. Firma dobija povratne informacije radnika koji proizvod koriste, priliku da ga doradi i prvu referencu; grad bez troška vidi šta radi. Ako grad posle poželi da kupi, nabavka ide naknadno, po pravilima javnih nabavki.

  Primeri iz predloga: magnet za podizanje šahtova koji radnici vodovoda ili komunalnog preduzeća koriste nekoliko meseci na terenu; dečji kreveti koje vrtić probno koristi i kaže šta valja a šta ne; sistem za redove čekanja u jednom gradskom odeljenju. Cilj nije zarada nego razvoj proizvoda u stvarnom okruženju. Jedna požarevačka firma takvu probu danas dogovara sa vodovodom u drugom gradu, jer u svom nema kome da se obrati.

  Predlog privrednika: GAUS Group, Požarevac, 10. septembar 2026, preko forme; pojašnjeno 11. septembra.

• 13. Javna lista prioriteta za uređenje ulica

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad vodi javno dostupnu listu zahteva za uređenje ulica i saobraćaja, u koju predlog može da unese svako: građanin, privrednik, mesna zajednica. Svaki zahtev se ocenjuje po unapred objavljenim kriterijumima — stanje kolovoza i trotoara, bezbednost, broj stanovnika, broj poslovnih subjekata i zaposlenih u ulici, broj korisnika javnih i privatnih usluga koje se u njoj pružaju, podrška građana. Rang-lista se objavljuje i ažurira; godišnji program uređenja ulica pravi se sa nje, a svako odstupanje se pisano obrazlaže.

  Mera ne košta budžet ništa — program uređenja ulica grad ionako donosi svake godine; menja se samo to da se zna po čemu je ulica ušla u njega. Podrška građana je jedan od kriterijuma, ne odluka sama po sebi: ulica sa malo stanovnika a mnogo korisnika inače ne bi nikad došla na red.

  Primer iz predloga: Kničaninova i deo Njegoševe ulice, gde rade dva doma zdravlja, tri ordinacije, apoteka i više od dvadeset preduzetničkih radnji, a kroz koje dnevno prođe veliki broj ljudi i vozila — saobraćajno neuređene. Po ovakvoj listi ne bi bilo potrebno da ih neko posebno traži.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Dom zdravlja Tectum, Požarevac, 20. septembar 2026 — zahtev za jednu ulicu, uopšten u meru; unet u tabelu predloga.

• 14. Hipodrom i Ljubičevo — plan razvoja i model upravljanja

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad donosi plan razvoja hipodroma i ergele Ljubičevo kao jedinstvene turističke i privredne celine, sa rokovima i izvorima finansiranja, i razmatra model upravljanja koji bi oba kompleksa učinio dostupnim tokom cele godine, a ne samo u vreme Ljubičevskih konjičkih igara.

  Privreda u njima vidi potencijal koji danas stoji neiskorišćen: objavljenu ponudu i cene sa jednom adresom na koju se javlja svako ko hoće da organizuje događaj ili dovede goste; kapacitete koji već imaju tražnju veću od ponude — smeštaj, pansion za konje, ugostiteljstvo; manifestacije sa neposrednim učinkom na lokalne firme, pre svega stočarski sajam i sajam poljoprivredne mehanizacije u kraju koji je stočarski a nema svoju; i uključivanje oba kompleksa u zajedničku turističku ponudu grada.

  Ovo nije zahtev da grad uradi određene stvari, nego da odluči šta sa kompleksima hoće i da to kaže javno. Ergela je gradsko javno preduzeće, koje Skupština grada subvencioniše svake godine; plan bi pokazao šta se za taj novac dobija i šta bi se dobilo drugačijim modelom.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026 — više pojedinačnih predloga uopšteno u jednu meru; unet u tabelu predloga.

• 15. Zatvoreni bazen — rešavanje statusa uz učešće privrede

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  O zatvorenom bazenu se u Požarevcu govori godinama. Udruženje traži da grad utvrdi status tog projekta — dokle se stiglo, šta je urađeno, šta stoji na putu — i da to saopšti javno, uključujući i privredu.

  Privreda u tome nije posmatrač. Grad ima resurse koje malo ko drugi ima — toplotu iz sistema toplifikacije, postojeći sportski centar sa infrastrukturom, republičke i evropske izvore finansiranja za sportske objekte za koje se konkuriše gotovim projektom — a privreda ima znanje, izvođače i interes da grad bude mesto u kome se ostaje. Udruženje traži da grad upozna privredu sa preprekama na koje nailazi, da bi se zajedno videlo šta ko može da uradi da se one uklone.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026; isto predložio i Auto Mirkos, Požarevac, 20. septembar 2026, preko forme. Uneto u tabelu predloga.

• 16. Radne zone — status opremanja i redovan razgovor sa investitorima

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad je u severnoj industrijskoj zoni prodao parcele privrednicima uz očekivanje da će zona biti opremljena. Deo obaveza je i posle više godina otvoren, a kupci zemljišta nemaju od koga da dobiju jedinstven odgovor dokle se stiglo. Udruženje traži da grad za svaku radnu zonu javno saopšti status opremanja — šta je urađeno, šta nije, šta stoji na putu i ko je na potezu — i da sa investitorima u zoni uspostavi redovan razgovor sa zapisnikom, umesto pojedinačnih upita sa različitim odgovorima.

  Gde je kašnjenje na strani grada, udruženje traži da to grad prizna i u svojim aktima — kroz mogućnosti koje zakon već daje za doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta i za ulaganja koja investitori sami izvedu.

  Isto važi i za prostor koji grad planira kao buduće radne zone — kao što je pojas uz put od Ljubičeva do Moravskog mosta — gde investitor pre kupovine treba da zna šta od infrastrukture postoji, šta grad planira i do kada.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026; primer pojasa uz put ka Moravskom mostu — Auto Mirkos, Požarevac, 20. septembar 2026, preko forme. Uneto u tabelu predloga.

• 17. Turizam kao privredna grana — jedan proizvod, javni brojevi

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad i okrug imaju više turističkih sadržaja nego što ih prodaju: gost ih obiđe za nekoliko sati i ode, jer ne postoji ponuda koju bi agencija mogla da uzme u program — sa cenom, terminom i rezervacijom. Udruženje traži da grad, preko Turističke organizacije, utvrdi turistički proizvod grada kao celinu — zajedničku ponudu lokaliteta, smeštaja i prevoza, i kalendar manifestacija poznat dovoljno unapred da se može prodavati — i da o tome redovno objavljuje brojeve: koliko je posetilaca i noćenja, koliko je boravišne takse naplaćeno i na šta je potrošeno.

  Privredni interes je neposredan: ugostitelji, prevoznici, agencije, seoska domaćinstva i zanati žive od gosta koji ostane, ne od onog koji prođe.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026 — unet u tabelu predloga.

• 20. Radna snaga — grad i privreda zajedno: praksa, stipendije, prevoz

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Privredi nedostaju radnici sa zanatom više nego novac. Udruženje traži da grad u saradnji sa školama i privredom uredi ono što svaka strana može: da srednje stručne škole imaju opremljene radionice i da učenici praksu obavljaju u lokalnim firmama, uz mentore iz privrede; da postoje stipendije za deficitarna zanimanja vezane ugovorom za posao u lokalnoj firmi; i da se do radnih zona može stići javnim prevozom u vreme smena. Udruženje traži i mesto za predstavnika privrede u Lokalnom savetu za zapošljavanje, gde se o tim merama odlučuje.

  Primer iz predloga: tekstilna industrija — u gradu postoje proizvođači kojima nedostaju obučeni radnici, a po planu upisa za 2026/27. nijedna srednja škola u Braničevskom okrugu nema profil iz tekstilstva; predlog je da se otvori, uz praksu u firmama kroz dualno obrazovanje. Isti plan pokazuje i da u Požarevcu nema nijednog mašinskog profila — ni bravara-zavarivača, ni mašinskog tehničara — a jedini u okrugu je u Tehničkoj školi u Kostolcu, sa 14 mesta. Izvor: Plan upisa učenika u srednju školu za 2026/2027, Ministarstvo prosvete, Braničevski okrug.

  Predlagači: Udruženje privrednika Braničevskog okruga i Creative Sharing d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026; primer tekstilne struke — Lazzaro pr, Požarevac, 20. septembar 2026, preko forme. Uneto u tabelu predloga.

• 22. Nabavke ispod praga — javno oglašena potražnja grada i javnih preduzeća

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Grad, njegova javna preduzeća i ustanove najveći su kupac usluga i dobara u Požarevcu, a najveći deo tih nabavki je ispod praga za koji Zakon o javnim nabavkama traži postupak i objavu. Za te nabavke — do 15 miliona dinara za usluge kao što su zdravstvene, i ispod nižih pragova za ostalo — naručilac ne mora ništa da objavi, pa lokalni privrednik za njih najčešće ni ne sazna: poziv za ponudu dobije ko je već poznat, a posao neretko ode ustanovi ili firmi van grada.

  Udruženje traži da grad za sebe, svoja preduzeća i ustanove uvede jedno mesto na kome se svaka potreba za nabavkom ispod praga oglašava pre nego što se ponude zatraže — šta se kupuje, u kom obimu, do kada se javlja — tako da svaki privrednik koji tu uslugu ili robu može da pruži vidi zahtev i odgovori na njega. Zakon to ne zabranjuje; naprotiv, načela jednakosti ponuđača i konkurencije važe i ispod praga. Menja se samo to da lokalna privreda dobije priliku da učestvuje, a naručilac više ponuda.

  Primer koji je predlog pokrenuo: lekarski pregledi i uverenja za zaposlene u javnim preduzećima, koje po zakonu može da radi svaka ustanova sa medicinom rada, javna ili privatna — a koji se danas ugovaraju bez ikakvog oglasa.

  Predlog privrednika: Dom zdravlja „012“, Požarevac, 20. septembar 2026, preko forme; uopšten u meru.

• 23. „Braničevski“ — zajednička promocija lokalnih proizvoda i prodavnica

  Trenutno nije prioritet — odloženo

  Pregled iz oktobra 2026. pokazao je pravni problem: pravila o državnoj pomoći i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne dozvoljavaju javni novac za prednost domaćim proizvodima i prodavnicama nad drugima, a oznaka otvorena svima mora biti žig garancije sa nezavisnim nosiocem. Regionalna razvojna agencija Braničevo-Podunavlje već je vodila slične projekte („Lokalni pazar“, „Lokalni zalogaj“). Pre nego što se predlog uputi gradu, o modelu treba detaljnije razgovarati sa RRA.

  Udruženje traži da grad, kroz Turističku organizaciju i program lokalnog ekonomskog razvoja, podrži zajedničku oznaku i program promocije proizvoda proizvedenih u Braničevskom okrugu i prodavnica koje drže firme sa sedištem u okrugu — bez obzira na to šta prodaju. Oznaka je otvorena svakome ko ispunjava uslov porekla; nosilac programa bira se javno, a grad učestvuje u troškovima promocije i uključuje oznaku u sopstvene manifestacije i turističku ponudu. Cilj je da novac potrošen u okrugu što više ostane u okrugu: zaposleni u tim prodavnicama i njihova logistika žive ovde.

  Predlog privrednika: Bus Logic d.o.o., Požarevac, 21. septembar 2026, preko forme.

• Spojeno sa drugom stavkom

  Ove stavke više ne stoje posebno — njihov sadržaj je deo stavke navedene uz svaku.

• 6. Edukacija u digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji

  Ukinuto kao posebna stavka — spojeno sa stavkom 7

  Predlog je postao program u novoj oblasti za udruženja u privredi (stavka 7): obuke iz digitalnog poslovanja i veštačke inteligencije za privrednike i sufinansiranje alata. Obuke za zaposlene u Gradskoj upravi nisu program udruženja i ostaju za neku buduću stavku.

  Dopunjeno 21. septembra 2026 po predlogu člana Creative Sharing d.o.o., Požarevac. Spojeno sa stavkom 7 — 11. oktobra 2026.

• 8. Sufinansiranje korišćenja alata veštačke inteligencije

  Ukinuto kao posebna stavka — spojeno sa stavkom 7

  Predlog je postao program u novoj oblasti za udruženja u privredi (stavka 7): obuke i sufinansiranje do 50% troškova alata veštačke inteligencije, do 12.000 dinara mesečno po firmi, najduže 12 meseci — sprovodi ga udruženje koje dobije sredstva na konkursu, a ne gradska uprava.

  Predlog privrednika: GAUS Group, Požarevac, 10. septembar 2026, preko forme. Spojeno sa stavkom 7 — 11. oktobra 2026.

• 12. Kancelarija za pomoć privrednicima u konkurisanju za republička i evropska sredstva

  Ukinuto kao posebna stavka — spojeno sa stavkom 7

  Predlog je postao program u novoj oblasti za udruženja u privredi (stavka 7): savetnik za javne pozive, zaposlen u udruženju, pomaže privrednicima oko gradskih, republičkih i evropskih sredstava; grad sufinansira do 50% njegove zarade umesto da otvara kancelariju u gradskoj upravi.

  Predlog privrednika: Dom zdravlja Tectum, Požarevac, 20. septembar 2026, upućen udruženju i unet u tabelu predloga. Spojeno sa stavkom 7 — 11. oktobra 2026.

• 24. Prisustvo na internetu — subvencija za sajt, hosting i održavanje

  Ukinuto kao posebna stavka — spojeno sa stavkom 7

  Predlog je postao program u novoj oblasti za udruženja u privredi (stavka 7): sufinansiranje prvog poslovnog sajta, domena, hostinga i održavanja za preduzetnike i male firme, isplata po objavljenom sajtu — sprovodi ga udruženje koje dobije sredstva na konkursu, a ne gradska uprava.

  Predlagač: Udruženje privrednika Braničevskog okruga, 21. septembar 2026. Spojeno sa stavkom 7 — 11. oktobra 2026.

• Na kraju: ko ovo prati

  Udruženje traži da grad za predloge privrede obrazuje radno telo — sastavljeno od predstavnika lokalne samouprave, privrede, udruženja i građana — koje bi svaki predlog sa ovog spiska analiziralo, reklo šta od njega može a šta ne i zašto, pratilo sprovođenje onoga što uđe u budžet, i o tome javno izveštavalo. Spisak iznad nije zahtev da grad uradi dvadeset stvari odjednom; zahtev je da za svaku postoji odgovor, rok i neko ko ga je dužan da da. Udruženje sa svoje strane objavljuje šta se sa svakom stavkom desilo.

  Udruženje privrednika Braničevskog okruga, 21. septembar 2026.

Tabela je na Google-u, van ovog sajta, i otvara se u novom tabu.