Град Пожаревац

• Град Пожаревац 2. новембар 2026. јавна расправа до 9. новембра 2026. у 15 часова

  Град Пожаревац је објавио Нацрт одлуке о буџету за 2027. годину

  Градско веће је Нацрт упутило на јавну расправу 2. новембра 2026. Примедбе и предлози примају се до 9. новембра у 15 часова, на адресу uprava@pozarevac.rs или на писарници Градске управе, са назнаком „Јавна расправа за Нацрт Одлуке о буџету Града Пожаревца за 2027. годину". За локални економски развој (Програм 3) Нацрт предвиђа 40.000.000 динара, исто као 2026.

  Нацрт буџета (PDF, сајт града) Јавни позив за примедбе PDF, 96 страна, ~2,2 МБ

• Удружење · документ 1 од 2 послато Граду 9. новембра 2026.

  Примедбе и предлози удружења на Нацрт буџета за 2027. — привреда

  Захтеви из ове стране упоређени са Нацртом, ставку по ставку: шта Нацрт садржи, коју апроприацију гађамо и колико предлажемо, са листом приоритета и три нивоа износа за сваку меру. Пун захтев за локални економски развој (Програм 3) је 40 → 103 милиона динара: Програм локалног економског развоја 25 → 37 (камата, опрема), конкурс за удружења 2 → 7, запошљавање младих 13 → 15, дијаспора 14 и индустријско-пословни центар за младе 30. Ако Град не може толико, предлажемо најмање почетни ниво (10,7 милиона), а средњи (36,4) је наша препорука.

  Новац се не тражи поврх буџета, него из текуће буџетске резерве. Заједно са предлогом Секције пољопривреде (документ 2) резерва би са 200 пала на 110 милиона динара. Документ се тиче само износа у буџету; предлози који не траже новац упућују се посебно.

  Преузми PDF Отвори у прегледачу PDF, 12 страна, ~0,3 МБ

• Секција пољопривреде · документ 2 од 2 послато Граду 9. новембра 2026.

  Листа приоритета и распон износа за мере Секције пољопривреде — пољопривреда

  Предлог Секције пољопривреде удружења за буџет и Програм подршке пољопривреди за 2027 (Програм 5): осам мера „Млади и повратници на селу" — прво улагање младих, линија за прераду воћа и грожђа, суфинансирање трактора, прикључак на струју и воду, пољски путеви, локални развојни фонд, адаптација сеоске куће и соларне електране — са бодовима и три нивоа износа: почетни 8,05, средњи 21 и пун 46 милиона динара. Главни захтев је 27 милиона за прво улагање, прераду и тракторе.

  Послат је заједно са документом 1, као једна примедба удружења. Више о секцији на страни Секција пољопривреде.

  Преузми PDF Отвори у прегледачу PDF, 6 страна, ~0,2 МБ

• Предлози за буџет 2027

  Ставке које је удружење усвојило као захтеве граду.

• 1. Град покрива камату на кредите до 3.600.000 динара

  Град из буџета враћа камату и накнаду банке за обраду кредита предузетницима и правним лицима са седиштем на свом подручју — за кредите до 3.600.000 динара (око 30.000 евра), било које врсте и намене, са роком отплате до три године. Главницу враћа корисник. Горња граница износа усмерава меру на најмање фирме, којима је кредит најскупљи. Ван мере су само примарна пољопривреда, која камату већ добија кроз градски програм подршке пољопривреди, и игре на срећу.

  Кредит може бити из било које банке. Банка је кредитну способност већ проверила, па град не тражи бизнис план ни средства обезбеђења — само уговор о кредиту са планом отплате и изјаву о раније примљеној помоћи мале вредности. Камату исплаћује једном годишње, по потврди банке да је плаћена. Град је ову меру имао 2022, али за кредите до 1.500.000 динара на годину дана и уз пуну документацију инвестиционог конкурса — и није имала ниједног корисника.

  За 2027. удружење предлаже 2.000.000 динара, као пробу: пошто се камата враћа после плаћања, у буџет улази само прва година отплате, па тај износ покрива петнаестак фирми. Сваке наредне године буџет мере чине износ за нове кредите — најмање исти — и камата по раније одобреним кредитима, коју град зна из планова отплате.

  Питање за град: привредници су на седници удружења 15. октобра питали да ли у меру могу да уђу и кредити узети пре него што мера почне — на пример кредит уговорен 2025. или 2026. који се отплаћује и у 2027. Удружење то не предлаже као готов услов, него пита град шта је могуће и под којим условима: да ли се за такав кредит може враћати камата за рате које доспевају и плаћају се од почетка мере (не за већ плаћене), да ли би постојала граница колико кредит сме бити стар и како би то утицало на износ за 2027, јер би се тада пријавиле и фирме које кредит већ отплаћују.

  Допуњено 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац. Измењено 10. октобра 2026, после састанка са градом и поређења са Нишем и Пиротом: највећи кредит 3.600.000 уместо 5.000.000 динара, рок три уместо пет година, банка по избору, поједностављен поступак, накнада за обраду, искључене делатности и износ за 2027. Допуњено на седници удружења 15. октобра 2026: питање граду о кредитима узетим пре почетка мере.

• 2. Запошљавање младих до 30 година — посебна подмера

  Град данас, заједно са Националном службом за запошљавање, даје послодавцу 250.000 динара једнократно за запошљавање теже запошљивих — жена, младих до 30 година, вишкова запослених, Рома и Ромкиња — и то је за 2026. било 2.000.000 динара за све њих, за осморо људи. То је први пут да овај новац иде послодавцима: од 2022. до 2024. градска средства за запошљавање ишла су на јавне радове, самозапошљавање и стручну праксу. Удружење предлаже да та мера остане каква јесте, а да се уз њу уведе посебна подмера за младе, са додатних 2.000.000 динара у 2027.

  За младог до 30 година са пребивалиштем у Пожаревцу, пријављеног код Националне службе, ког запосли послодавац са подручја града, град враћа порезе и доприносе на зараду за првих 12 месеци — тромесечно, после плаћања, по пореској пријави коју послодавац ионако подноси, и највише до износа који се плаћа на минималну зараду — тако исти новац добија више послодаваца. Један послодавац може да добије субвенцију за највише два радника. Радник се прима на неодређено, са пуним радним временом, и послодавац то радно место држи 12 месеци; ако радник оде, у року од 30 дана запошљава другог младог са евиденције, а ако то не учини, враћа примљено — осим кад Национална служба потврди да одговарајућег кандидата није било. Менице и жиранти нису потребни, као ни бизнис план, јер град плаћа тек после плаћања и у сваком тренутку дугује највише неколико месеци. Мера важи за лице за које послодавац не користи републичку олакшицу за новозапослене — она тражи бар шест месеци на евиденцији, па управо млади тек после школе од ње ништа не доносе. Предност имају они без икаквог радног искуства.

  Позив је отворен целе године, од јануара до утрошка средстава, а послодавац захтев подноси у року од 30 дана од запослења — уз услов да је млади био пријављен код Националне службе бар дан пре запослења. Удружење тражи да тај рок буде што краћи, јер послодавац често мора да запосли брзо. Данас је позив отворен од јуна до септембра, а запослење мора да уследи тек после одлуке о субвенцији: ко радника прими у фебруару, за њега помоћ не може да добије. Послодавац не треба да бира између радника који му је потребан сада и субвенције за четири месеца.

  Услови за послодавца су исти као у садашњем градском позиву: да не запошљава некога ко је код њега радио у последњих шест месеци, да му се број запослених није смањио и да не запошљава осниваче и чланове друштва. Мера улази у градски програм запошљавања за 2027; садашњи важи до краја 2026, па удружење тражи да у изради новог учествује и привреда.

  Допуњено 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац. Измењено 10. октобра 2026, после састанка са градом: мера постоји, па се уз њу тражи посебна подмера за младе са додатним средствима; позив целе године, пријава до 30 дана од запослења; пребивалиште у граду уместо округа; враћање после плаћања, уз границу и без судара са републичком олакшицом; замена радника у 30 дана као у градском позиву, без меница; изостављена помоћ за покретање посла, коју град већ даје кроз субвенцију за самозапошљавање. Измењено на седници удружења 15. октобра 2026: граница минимална уместо просечне зараде, највише два радника по послодавцу, рок пријаве код Националне службе што краћи.

• 3. Опрема и производни објекти — мера коју привредници користе, уз мање папира и више средстава

  Град кроз Програм локалног економског развоја суфинансира набавку машина, опреме и лаких теретних возила — 70% за микро и мала предузећа и предузетнике, до 1.500.000 динара по кориснику, уз јавно бодовање у коме производња има предност. Мера се добро користи: 2025. подржано је 27 фирми са 25 милиона, 2026. предложено је 21 са 20 милиона, а у обе године интересовање је било веће од буџета — 18, односно 8 пријава није могло да буде подржано. Град за опрему усмерава и новац других подмера које нису искоришћене.

  Шта удружење предлаже за опрему: горња граница по кориснику остаје 1.500.000 динара, да подршку добије што више фирми, а за подмеру се унапред планира више средстава, не само оно што остане од других; меница уместо банкарске гаранције на цео износ — новац ионако иде преко наменског рачуна у Трезору добављачу; бизнис план остаје, јер се из њега види за шта тачно иде новац, а потврде из службених евиденција прибавља град, по правилу „конкурс без папира" (ставка 10); конкурс у јануару и ранг листа у року од 60 дана који одлука већ прописује; и признавање опреме купљене после пријаве. Колики износ тражити, удружење утврђује после анкете међу привредницима.

  За бодовање удружење предлаже три измене. Прво, да се укину бодови за нова радна места: данас свако запошљавање предвиђено бизнис планом носи два бода, па привредник који купује машину обећава и новог радника, иако машини он често није потребан — и то га после оптерећује. Друго, да предност оних који подршку града још нису добили буде јасна и да се не смањује: данас ко никад није користио програм добија 10 бодова, ко једном 5, два пута 1, а три и више пута ниједан. Треће, да мера буде отворена и за услужне делатности и канцеларијску опрему, јер и фирми која продаје услуге треба опрема за рад — адвокатима, фризерима, финансијским и осигуравајућим кућама, саветницима. Данас су из мере искључени саобраћај, енергетика, финансије, осигурање, управљање и саветовање, а услуге се бодују ниже од производње. Удружење предлаже да искључење остане само за саобраћај и енергетику, уз изузетак за таксисте, који би могли да конкуришу за опрему.

  Други део исте мере — грађевински материјал за изградњу, доградњу и адаптацију производних објеката, до 100 евра по квадратном метру и до 5.000.000 динара — издашнији је од сличних републичких програма, али га готово нико не користи: 2024. и 2026. по један корисник, 2025. ниједан. Удружење предлаже да град и даље финансира само материјал, а да услове приближи републичком програму „Градимо простор за твој раст": за доградњу и адаптацију довољан је дугорочни закуп, не само власништво; меница уместо банкарске гаранције на цео износ; поднет захтев за грађевинску дозволу довољан је до потписивања уговора; обавеза производње у објекту три године уместо пет.

  Преписано 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, и читању Одлуке о реализацији Програма локалног економског развоја у 2026 и Правилника о критеријумима. Измењено 10. октобра 2026 после читања ранг листа за 2024–2026: исправљена тврдња да се новац за опрему не троши, граница остаје 1.500.000 уместо предложених 3.000.000 динара, додат део о производним објектима. Измењено на седници удружења 15. октобра 2026: бизнис план остаје, без бодова за нова радна места, јасна предност онима који подршку нису добијали, мера и за услужне делатности и канцеларијску опрему, искључени само саобраћај (осим таксиста, за опрему) и енергетика. Преглед за привреднике: информатор и анкета.

• 4. Сајмови и сертификати — сваке године, шири трошкови, без бизнис плана и гаранција

  Град већ суфинансира излагање на сајмовима — 50% трошкова, до 1.000.000 динара — и међународне сертификате. Мера се готово не користи: 2024. није било ниједног корисника ни за сајмове ни за сертификате, а 2025. једна фирма за сајам, са 204.642 динара од тражених 1,85 милиона, јер се од 2026. признаје само трошак према организатору сајма. Удружење предлаже да се мера уреди као у Нишу, који је спроводи сваке године.

  Шта мења: право на сајам сваке године, а не једном у три године — с предношћу у бодовању за оне који га још нису користили. Признају се сви трошкови учешћа, као што је било до 2025: закуп и уређење штанда, котизација, упис у каталог, израда и превод промотивног материјала, превоз, осигурање и царинске формалности за експонате, и пут и смештај највише двоје запослених за дане сајма; не признају се дневнице и репрезентација. Пропис о помоћи мале вредности трошкове учешћа на сајмовима изричито не сматра подстицањем извоза. Град исплаћује после сајма, по рачунима плаћеним са пословног рачуна и доказу о учешћу — па не тражи ни бизнис план, ни банкарску гаранцију, ни меницу.

  За међународне сертификате (ИСО, ХАЦЦП, ЦЕ и слични) довољна је понуда акредитованог сертификационог тела, без бизнис плана и без доказивања да је сертификат нужан за извоз — ИСО 9001 траже и домаћи купци.

  Списак није затворен. Привредници и даље могу да предложе удружењу и друге сертификате и лиценце које би град могао да суфинансира, поред постојећих — оне које им траже купци, наручиоци или прописи њихове делатности. Удружење их прикупља и упућује граду уз ову ставку.

  Допуњено 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац. Измењено 10. октобра 2026 по узору на Град Ниш: проширени трошкови, исплата после сајма, без бизнис плана и обезбеђења; посете сајмовима издвојене у ставку 25. Допуњено на седници удружења 15. октобра 2026: могу се предлагати и други сертификати и лиценце.

• 5. Дијаспора — канцеларија која ради, пројекти за улагање и предност повратницима у постојећим мерама

  По попису из 2011. из Браничевског округа је на раду или боравку у иностранству било 47.119 људи, са члановима породица — сваки пети становник; из Града Пожаревца 7.871. Република повратницима већ даје бесповратна средства кроз програм „Врати се и стварај“, до 1.500.000 динара уз исто толико кредита, а у Пожаревцу тај износ важи за рођене 1991. или касније, док старији добијају до 1.200.000. Програм забрањује да исто улагање финансира и други јавни извор, па би градски грант за исто покретање посла повратнику одузео републички новац. Пореске и царинске олакшице може да даје само држава. Искуство Хрватске, Летоније и Румуније показује да грантови за повратнике слабо раде, а да раде једна особа која повратника води кроз све, веза са људима који су напољу успели и заједнички пројекти у завичају. Зато удружење уместо посебног гранта предлаже следеће.

  Ко је повратник. Град у својим актима одређује појам једном, за све мере: повратник је држављанин Србије који је најмање 24 месеца непрекидно боравио у иностранству и који је пребивалиште на подручју града пријавио највише три године пре пријаве на меру; статус траје три године од пријаве пребивалишта. Боравак се доказује дозволом боравка или рада, потврдом о осигурању или уговором о раду из иностранства. Услов од 24 месеца исти је као у републичком програму, да повратник не скупља два пута исте папире.

  Канцеларија за дијаспору са запосленима. Канцеларија оформљена 2020. не ради. Удружење предлаже да се у одељењу за локални економски развој систематизују два радна места — координатор и сарадник — и да имена и контакт буду објављени. Канцеларија повратнику на једном месту помаже око фирме, посла, школе, вртића и папира и око пријаве на републичке програме и програме Националне службе за запошљавање. За 2027: 5.000.000 динара — око 4.000.000 за два запослена, са порезима и доприносима, и 1.000.000 за рад: путовања до места где живи највише наших људи, билтен, преводе и материјал. Рад се мери јавно, једном годишње: број контаката, пријава на програме и фирми повратника које раде и после две године.

  Регистар и билтен. Канцеларија води списак људи из дијаспоре који су на то пристали и редовно им шаље конкурсе, слободне локације, потребе послодаваца и вести из града.

  Дан дијаспоре у августу, кад је највише људи код куће: пословни сусрет са локалним привредницима, представљање пројеката за улагање и услуге на лицу места — Пореска управа, банке, школе, матична служба. За 2027: 2.000.000 динара.

  Пожаревљани у свету. Канцеларија, уз пристанак, евидентира људе из града који су у иностранству постигли успех — власнике и директоре фирми, стручњаке, научнике — а град их представља у локалним медијима и на свом сајту и позива на Дан дијаспоре. Има примера да је човек који води фирму напољу довео њену производњу у место где је рођен; јавно признање и стална веза са градом чине такву одлуку вероватнијом. Инвеститор из дијаспоре пролази исти поступак као сваки други, али га од првог разговора води иста особа. За 2027: 1.000.000 динара за медијско представљање.

  Пројекти спремни за улагање. Град, преко канцеларије и одељења за локални економски развој, сваке године припрема неколико локалних пројеката у које може да уложи капитал из дијаспоре — локације у радним зонама, градски објекти, прерада пољопривредних производа, туризам — са провереним власништвом, урбанистичким условима и проценом улагања, на српском и на страном језику, и представља их на Дану дијаспоре и у билтену. За 2027: 1.500.000 динара за припрему документације и преводе.

  Завичајни фонд „1+1+1“. Дијаспора, град и месна заједница заједно финансирају пут, водовод, школу или дом културе у селу — свако по трећину. Пројекти се бирају по јавном конкурсу са објављеним критеријумима, а утрошак се објављује по пројекту. За 2027: 5.000.000 динара градског дела.

  Предност у бодовању у постојећим мерама. У градским мерама за привреду — опрема, производни објекти, запошљавање, самозапошљавање — и у мерама за пољопривреду повратник добија додатне бодове. Пољопривреду републички програм не покрива, па ту градска подршка нема с чим да се судари. Ово не тражи посебан новац.

  Менторство. Чланови удружења, искусни привредници, добровољно су ментори повратницима који покрећу посао: тржиште, добављачи, књиговодство, банке. Без трошка за град.

  Пријем породица. Канцеларија помаже при упису деце у вртић и школу, а град са школама организује допунску наставу српског језика за децу која су школовање почела напољу. За 2027: 500.000 динара.

  Укупно за 2027: оквирно 15.000.000 динара. Износи су процена удружења, не проверене цене; зараде зависе од систематизације коју утврђује град.

  Допуњено 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац. Преписано 10. октобра 2026 после прегледа републичких програма и искустава у Србији, региону и Европи: уместо гранта повратницима — канцеларија са запосленима, пројекти за улагање, завичајни фонд и предност у постојећим мерама; исправљен број људи у иностранству према попису 2011.

• 7. Подршка удружењима која се баве развојем привреде — нова област од 3.000.000 динара

  Град сваке године расписује конкурс за програме удружења од јавног интереса, од 16.500.000 динара. Једна од области је „Одрживи развој“, са 2.000.000 динара из Програма локалног економског развоја. Тај новац иде инжењерима и техничарима, одгајивачима ситних животиња, еколошким и женским удружењима, и треба да остане њима. Удружење не предлаже да се из те или било које друге области ишта прерасподели.

  У 2024, 2025. и 2026. ниједно удружење привредника, предузетника или занатлија није добило средства из градског конкурса. За њих на конкурсу не постоји област, па се програми за привреду, ако их има, пријављују под туђим областима. Градска општина Костолац у свом конкурсу већ има област „подстицање развоја привредних и пољопривредних делатности“, а Крагујевац, Нови Сад, Параћин и Пирот имају посебан конкурс или посебну област за удружења у привреди.

  Удружење предлаже нову област „Развој привреде и предузетништва“, са нових 3.000.000 динара у 2027. По градском правилнику, Градско веће област додаје самом одлуком о расписивању конкурса, без измене прописа. Услови, рокови и бодовање исти су као за остале области, уз ова правила:

  Шта се финансира: програми који користе привреди града у целини. Приоритете за годину град објављује унапред, после разговора са привредом. Примери, као предлог удружењима која ће конкурисати — списак није затворен:

  1. Саветник за јавне позиве — програм суфинансира до 50% бруто зараде лица запосленог у удружењу у сталном радном односу, на неодређено време и са пуним радним временом, које половину радног времена посвећује искључиво помоћи привредницима са подручја града око градских, републичких и европских средстава — градски конкурси, министарства, Фонд за развој, Развојна агенција Србије, програми Европске уније: која мера фирми одговара, услови, попуњавање пријаве, прикупљање документације, рокови. Остатак зараде удружење плаћа из сопствених средстава — услов је да удружење већ има запосленог, а не да град отвара радно место. Услуга је бесплатна и доступна сваком привреднику са подручја града; саветник не посредује код органа који одлучује и не гарантује исход. Удружење сваке године јавно објављује колико је привредника добило помоћ, за које мере и са којим исходом, без имена фирми.
  2. Дигитализација и вештачка интелигенција у пословању — практичне обуке за привреднике из града, од електронског пословања и фактурисања и продаје на интернету до алата вештачке интелигенције, и суфинансирање до 50% трошкова коришћења алата вештачке интелигенције за фирме које су прошле обуку, до 12.000 динара месечно по фирми, најдуже 12 месеци, за продају, маркетинг, администрацију, пројектовање, анализу података и аутоматизацију пословања. Удружење води евиденцију подршке по фирми, јер је то помоћ мале вредности.
  3. Присуство фирми на интернету — суфинансирање предузетницима и малим фирмама са подручја града израде првог пословног сајта, домена, хостинга и одржавања, код извођача по избору фирме. Исплата иде по објављеном сајту, а хостинг и одржавање се плаћају годишње, док сајт ради, до три године кроз наставак програма. Сајт који се направи и не одржава угаси се за годину дана. Удружење води евиденцију подршке по фирми, јер је то помоћ мале вредности.
  4. Кадрови за локалну привреду — попис занимања која недостају, дани каријера са средњим школама, повезивање послодаваца и школа око праксе; удружење не посредује у запошљавању.
  5. Локални добављачи за велике купце — пословни сусрети малих фирми из града са јавним предузећима, енергетским системом у Костолцу и већим фирмама, и каталог локалних фирми по делатностима, доступан свима.
  6. Привредни билтен града — израда, штампа и дистрибуција — периодична публикација за привреднике, на пример тромесечна, штампана и електронска: конкурси и рокови, измене прописа, анализе локалне привреде и буџета, представљање фирми и предузетника са подручја града, примери добре праксе. Дели се бесплатно; штампано издање стиже на адресе фирми и на места где привредници долазе — градска управа, Пореска управа, банке. Представљање је отворено за сваку фирму са подручја града под истим условима, без политичких и страначких садржаја. Програмом се покривају уређивање, припрема текста, дизајн, штампа и дистрибуција.
  7. Простор за привреду — до 50% трошкова закупа простора удружења и његовог коришћења: струја, грејање, вода, комуналне услуге, интернет. Услов је да простор има салу са најмање 50 седећих места, оквирно најмање 60 квадратних метара корисне површине сале, у којој удружење одржава састанке, предавања и конференције отворене за привреднике са подручја града. Удружење унапред објављује календар догађаја.

  Ко може да конкурише: удружења са најмање 50 чланова са седиштем на подручју града — привредних друштава и предузетника, обе групе, уписаних у регистар привредних субјеката. Град чланство проверава по службеној дужности, на основу списка са матичним бројевима. Број чланова и активност удружења у претходној години носе и додатне бодове — да средства иду удружењима иза којих стоје привредници, а не удружењима која постоје само на папиру.

  Највише 1.000.000 динара по програму. Оно што се програмом ради — обуке, информисање, наступи, материјали — доступно је свим привредницима са подручја града, не само члановима удружења које програм спроводи: градски новац финансира корист за привреду града, не чланство у удружењу. У комисији не сме да седи нико из органа удружења које конкурише. Исти програм не може се финансирати два пута — из градског и из републичког или другог јавног извора. Град за сваки програм објављује извештај о утрошку.

  Додато 10. септембра 2026. Преписано 11. октобра 2026 после читања градских конкурса и листа за 2024–2026 и прегледа других градова: постојећа област „Одрживи развој“ остаје каква јесте, предложена је нова област са сопственим средствима. У област су укључени предлози из ставки 6 (едукација у дигитализацији и вештачкој интелигенцији, Creative Sharing), 8 (алати вештачке интелигенције, GAUS Group), 12 (помоћ при конкурисању, Дом здравља Tectum) и 24 (присуство на интернету).

• 10. Конкурс без папира — пријава са изјавом, потврде прибавља град

  За субвенцију за опрему град данас од сваког подносиоца тражи десет потврда и уверења и три изјаве. Све мора бити оверено печатом, не старије од 30 дана, и предато у затвореној коверти. Пријава којој нешто недостаје не може се допунити. Од тих десет потврда, осам се води у службеним евиденцијама: АПР, Пореска управа, Централни регистар обавезног социјалног осигурања, а потврду о локалним порезима издаје сама Градска управа. Остале се могу проверити увидом. Привредник их ипак скупља сам, и то и онда кад уопште не испуњава услов. У 2026. једна пријава је одбачена због шифре делатности, која се види у АПР-у, после него што је подносилац скупио све потврде.

  Град о пријавама одлучује решењима по Закону о општем управном поступку, уз право жалбе Градском већу. Исти закон (чл. 9 и 103) каже да податке из службених евиденција орган прибавља сам, а од странке сме да тражи само оно о чему се евиденција не води. Електронски документ има исту снагу као папирни, а за државну помоћ мале вредности довољна је писана изјава пре доделе. Удружење зато предлаже поступак у три корака:

  1. Пријава: образац са изјавом о испуњености услова и изјавом о раније примљеној државној помоћи, и пројекат са предрачуном. Без печата и овере. Предаја електронски или на папиру, по избору привредника. Непотпуна пријава може се допунити у року од 8 дана.
  2. Град сам прибавља, одмах по истеку рока: податке из АПР-а (статус, делатност, финансијски извештаји), стање дуга код Пореске управе, локалне порезе из сопствене евиденције, број запослених из Централног регистра обавезног социјалног осигурања, а за објекте податке из катастра и сопствене евиденције дозвола.
  3. Само прелиминарно изабрани, пре коначне одлуке, достављају оно чега нема у евиденцијама које град користи: уверења суда за власнике и заступнике и потврду о блокади рачуна. Менице се, као и данас, дају пре уговора.

  Ако се изјава покаже нетачном, пријава се одбија и позива се следећи са листе. Тако већ раде Национална служба за запошљавање, програм Министарства привреде „Капитал за развој“ и Град Ниш, а двофазни поступак има и Закон о јавним набавкама. Контрола пре исплате остаје пуна, а мера не кошта буџет ништа.

  Предлог привредника: GAUS Group, Пожаревац, 10. септембар 2026, преко форме. Преписано 11. октобра 2026 после читања јавног позива за 2026, решења града и прописа, и прегледа праксе НСЗ, Министарства привреде, Ниша и АП Војводине.

• 18. Локални намети привреди — преглед на једном месту и разговор пре промене

  Оно што привредни субјект плаћа граду данас је објављено на пет места, а ниједно није потпуно. Преглед на градском порталу за привреду из јануара 2026. наводи износе фирмарине који не важе од 2025, а порез на имовину, накнаду за заштиту животне средине и допринос за уређивање земљишта не наводи. На сајту града стоје и одлуке о доприносу које више не важе. Рокова плаћања на једном месту, карте пореских зона и списка уплатних рачуна нема.

  Град до 31. октобра 2026. ионако пописује све своје таксе и накнаде, са износом, основом и рачуном, за републичку Јединствену евиденцију непореских прихода. Удружење предлаже да исти попис буде и јавна страница за привреду:

  1. једна страница са сваким наметом: ко плаћа, колико, по којој одлуци, кад и на који рачун — уз порез на имовину и зоне;
  2. календар рокова плаћања и пријава за целу годину;
  3. претрага зоне по адреси и једноставан обрачун за фирмарину и порез на имовину;
  4. ажурирање најкасније до дана када промена ступа на снагу.

  Сваку промену намета град најављује привреди пре усвајања: нацрт се објављује уз број обвезника и процену колико промена мења и коме, а јавна расправа траје довољно да привреда стигне да одговори. Закон то већ тражи; удружење тражи да се то ради тако да се рачун може направити. Удружење не тражи смањење било ког намета; тражи да се зна шта се плаћа.

  Питање за град: привредници су на седници удружења 15. октобра навели случај фирме која је регистрована у једној општини, а канцеларију има у другој — па локалну комуналну таксу за истицање фирме плаћа два пута, у оба места. Удружење пита град како се тај проблем може решити: да ли град може да таквој фирми призна таксу плаћену у другој општини или да је ослободи, да ли се то може договорити са суседним општинама у округу и шта би за то требало променити у градској одлуци. Фирмарину по закону ионако не плаћају предузетници и мала правна лица са годишњим приходом до 50.000.000 динара, осим у посебно наведеним делатностима — питање се тиче оних који је плаћају.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026 — унет у табелу предлога. Преписано 11. октобра 2026 после прегледа градских страница, прописа и праксе Новог Сада, Панчева и Београда. Допуњено на седници удружења 15. октобра 2026: питање о фирмарини која се плаћа у две општине.

• 19. Градска имовина у служби привреде — земљиште и простор уз услове, не само лицитацијом

  Град располаже земљиштем и објектима које не користи. Удружење тражи да град утврди и објави које су то непокретности, и да за њихово давање привреди користи и модел који закон дозвољава поред лицитације — под условима запошљавања, рока изградње и намене — укључујући могућност да се неискоришћен градски објекат отвори као заједнички простор за нове и мале произвођаче.

  Услови могу да укључе и умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта и трошкова прикључења на градску инфраструктуру, сразмерно броју нових радних места — по истом принципу по коме република даје регионалну помоћ за улагања. Прикључке на струју и гас град не може да обезбеди, јер нису његови; воду и канализацију може.

  Конкретан облик који удружење предлаже: пословни хуб — градски објекат који се не користи, подељен на десетак до петнаест радних јединица (боксова или канцеларија) које се привредницима у првим годинама пословања дају у закуп по промотивној цени, на ограничен рок, уз заједничке просторије и инфраструктуру. Град даје простор, корисници га пуне; кад фирма стане на ноге, уступа место следећој.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026; допуна о прикључцима — Conforcom Consulting, Мајиловац, 21. септембар 2026, преко форме. Унето у табелу предлога.

• 21. Привреда за столом — савет, радна група, јавна расправа

  Удружење тражи да привреда учествује на три начина пре него што се одлучи, а не после: Привредни савет града као стално тело са пет места за представнике привреде и привредних удружења, објављеним дневним редом и закључцима; учешће представника привреде у радној групи за нови Програм локалног економског развоја за период од 2027. године, кроз који пролазе све мере подршке привреди; и јавну расправу о нацрту буџета на коју се привредна удружења позивају писаним путем, са нацртом доступним довољно дана раније да се може прочитати.

  Ништа од тога не кошта буџет. Све три мењају само једно — да привреда о мерама које је се тичу сазна пре него што су усвојене.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026 — унет у табелу предлога. Измењено 11. октобра 2026: пет места за привреду у Привредном савету.

• 25. Организоване посете сајмовима — годишњи програм удружења

  Нова мера: град финансира годишњи програм организованих посета сајмовима у земљи и иностранству за привреднике са подручја града — да упознају тржиште, технологију и купце; излаже ко већ има шта да прода, а посећује и ко тек тражи. Програм подносе удружења привредника, коморе и друге организације по јавном конкурсу, на који могу да се јаве све, и то за целу годину унапред: које сајмове, са колико учесника и по којој цени.

  Признају се сви трошкови посете: превоз — аутобусом, возом или авионом, како је за сајам разумно — смештај, улазнице и котизације. Град покрива 70% трошкова, а 30% обезбеђује организатор — сам или од учесника, како одлучи. За 2027. удружење предлаже 2.000.000 динара, што је оквирно довољно за три сајма годишње. Средства се исплаћују унапред, по уговору, на наменски рачун организатора, као код програма удружења које град већ финансира по јавном конкурсу; организатор после сваке посете правда трошкове рачунима и списком учесника. Тако удружење не мора да кредитира пут из својих средстава, а члановима може да понуди план посета за целу годину. Градови Ужице, Ивањица, Параћин и Ћуприја на овај начин већ воде пољопривреднике на Пољопривредни сајам у Новом Саду; предлог је да исто важи и за привреду.

  Предлагач: Удружење привредника Браничевског округа, 10. октобар 2026; издвојено из ставке 4. Удружење би и само могло да конкурише — зато предлаже јавни конкурс отворен за све организације.

• 26. Индустријска зона — новац у буџету 2027 за завршетак опремања

  Град је на састанку са удружењем 22. септембра 2026. рекао да је постојећа индустријска зона инфраструктурно добро опремљена — гас и струја постоје — осим саобраћајница. Привредници који у зони раде или су тамо купили земљиште кажу да зони недостају и путеви, и расвета, и друго без чега се у њој не може нормално радити ни градити.

  Удружење предлаже да град у буџету за 2027. одвоји посебна средства за сређивање и завршетак опремања индустријске зоне: путеве, јавну расвету и све остало што недостаје. Да би се знало колико је потребно, град пре усвајања буџета објављује списак онога што у зони недостаје, шта од тога ради у 2027, колико кошта и до када — а оно што не стане у 2027. улази у план за наредне године. Зона у коју град привлачи инвеститоре треба прво да буде завршена за оне који у њој већ јесу.

  Ова ставка тражи новац за радове. Редовно извештавање о стању свих радних зона и разговор са инвеститорима предлог је из ставке 16, која је за сада одложена.

  Предлог привредника са седнице удружења 15. октобра 2026.

• Одложено — тренутно није приоритет

  Удружење ове ставке сада не обрађује и не упућује граду у предлозима за буџет 2027. Вратиће им се касније: могу бити допуњене, спојене са неким будућим предлогом или укинуте. Текст сваке ставке је предлог какав је био.

• 9. Пословна академија Пожаревца

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град јавним поступком ангажује пословну школу или конзорцијум предавача за вишемесечни практичан програм за власнике и запослене у локалним фирмама: продаја, финансије, управљање људима, извоз, преговарање, дигитални маркетинг, вештачка интелигенција и управљање производњом, уз практичне задатке и мерење резултата после шест месеци.

  Предлог привредника: GAUS Group, Пожаревац, 10. септембар 2026, преко форме.

• 11. Тестирано у Пожаревцу

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град омогућава локалним фирмама да нове производе и решења привремено испробају у стварним условима: у градским установама, јавним предузећима и на јавним површинама, уз договорен рок и без обавезе куповине. Фирма добија повратне информације радника који производ користе, прилику да га доради и прву референцу; град без трошка види шта ради. Ако град после пожели да купи, набавка иде накнадно, по правилима јавних набавки.

  Примери из предлога: магнет за подизање шахтова који радници водовода или комуналног предузећа користе неколико месеци на терену; дечји кревети које вртић пробно користи и каже шта ваља а шта не; систем за редове чекања у једном градском одељењу. Циљ није зарада него развој производа у стварном окружењу. Једна пожаревачка фирма такву пробу данас договара са водоводом у другом граду, јер у свом нема коме да се обрати.

  Предлог привредника: GAUS Group, Пожаревац, 10. септембар 2026, преко форме; појашњено 11. септембра.

• 13. Јавна листа приоритета за уређење улица

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град води јавно доступну листу захтева за уређење улица и саобраћаја, у коју предлог може да унесе свако: грађанин, привредник, месна заједница. Сваки захтев се оцењује по унапред објављеним критеријумима — стање коловоза и тротоара, безбедност, број становника, број пословних субјеката и запослених у улици, број корисника јавних и приватних услуга које се у њој пружају, подршка грађана. Ранг-листа се објављује и ажурира; годишњи програм уређења улица прави се са ње, а свако одступање се писано образлаже.

  Мера не кошта буџет ништа — програм уређења улица град ионако доноси сваке године; мења се само то да се зна по чему је улица ушла у њега. Подршка грађана је један од критеријума, не одлука сама по себи: улица са мало становника а много корисника иначе не би никад дошла на ред.

  Пример из предлога: Кничанинова и део Његошеве улице, где раде два дома здравља, три ординације, апотека и више од двадесет предузетничких радњи, а кроз које дневно прође велики број људи и возила — саобраћајно неуређене. По оваквој листи не би било потребно да их неко посебно тражи.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Дом здравља Tectum, Пожаревац, 20. септембар 2026 — захтев за једну улицу, уопштен у меру; унет у табелу предлога.

• 14. Хиподром и Љубичево — план развоја и модел управљања

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град доноси план развоја хиподрома и ергеле Љубичево као јединствене туристичке и привредне целине, са роковима и изворима финансирања, и разматра модел управљања који би оба комплекса учинио доступним током целе године, а не само у време Љубичевских коњичких игара.

  Привреда у њима види потенцијал који данас стоји неискоришћен: објављену понуду и цене са једном адресом на коју се јавља свако ко хоће да организује догађај или доведе госте; капацитете који већ имају тражњу већу од понуде — смештај, пансион за коње, угоститељство; манифестације са непосредним учинком на локалне фирме, пре свега сточарски сајам и сајам пољопривредне механизације у крају који је сточарски а нема своју; и укључивање оба комплекса у заједничку туристичку понуду града.

  Ово није захтев да град уради одређене ствари, него да одлучи шта са комплексима хоће и да то каже јавно. Ергела је градско јавно предузеће, које Скупштина града субвенционише сваке године; план би показао шта се за тај новац добија и шта би се добило другачијим моделом.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026 — више појединачних предлога уопштено у једну меру; унет у табелу предлога.

• 15. Затворени базен — решавање статуса уз учешће привреде

  Тренутно није приоритет — одложено

  О затвореном базену се у Пожаревцу говори годинама. Удружење тражи да град утврди статус тог пројекта — докле се стигло, шта је урађено, шта стоји на путу — и да то саопшти јавно, укључујући и привреду.

  Привреда у томе није посматрач. Град има ресурсе које мало ко други има — топлоту из система топлификације, постојећи спортски центар са инфраструктуром, републичке и европске изворе финансирања за спортске објекте за које се конкурише готовим пројектом — а привреда има знање, извођаче и интерес да град буде место у коме се остаје. Удружење тражи да град упозна привреду са препрекама на које наилази, да би се заједно видело шта ко може да уради да се оне уклоне.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026; исто предложио и Auto Mirkos, Пожаревац, 20. септембар 2026, преко форме. Унето у табелу предлога.

• 16. Радне зоне — статус опремања и редован разговор са инвеститорима

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град је у северној индустријској зони продао парцеле привредницима уз очекивање да ће зона бити опремљена. Део обавеза је и после више година отворен, а купци земљишта немају од кога да добију јединствен одговор докле се стигло. Удружење тражи да град за сваку радну зону јавно саопшти статус опремања — шта је урађено, шта није, шта стоји на путу и ко је на потезу — и да са инвеститорима у зони успостави редован разговор са записником, уместо појединачних упита са различитим одговорима.

  Где је кашњење на страни града, удружење тражи да то град призна и у својим актима — кроз могућности које закон већ даје за допринос за уређивање грађевинског земљишта и за улагања која инвеститори сами изведу.

  Исто важи и за простор који град планира као будуће радне зоне — као што је појас уз пут од Љубичева до Моравског моста — где инвеститор пре куповине треба да зна шта од инфраструктуре постоји, шта град планира и до када.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026; пример појаса уз пут ка Моравском мосту — Auto Mirkos, Пожаревац, 20. септембар 2026, преко форме. Унето у табелу предлога.

• 17. Туризам као привредна грана — један производ, јавни бројеви

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град и округ имају више туристичких садржаја него што их продају: гост их обиђе за неколико сати и оде, јер не постоји понуда коју би агенција могла да узме у програм — са ценом, термином и резервацијом. Удружење тражи да град, преко Туристичке организације, утврди туристички производ града као целину — заједничку понуду локалитета, смештаја и превоза, и календар манифестација познат довољно унапред да се може продавати — и да о томе редовно објављује бројеве: колико је посетилаца и ноћења, колико је боравишне таксе наплаћено и на шта је потрошено.

  Привредни интерес је непосредан: угоститељи, превозници, агенције, сеоска домаћинства и занати живе од госта који остане, не од оног који прође.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026 — унет у табелу предлога.

• 20. Радна снага — град и привреда заједно: пракса, стипендије, превоз

  Тренутно није приоритет — одложено

  Привреди недостају радници са занатом више него новац. Удружење тражи да град у сарадњи са школама и привредом уреди оно што свака страна може: да средње стручне школе имају опремљене радионице и да ученици праксу обављају у локалним фирмама, уз менторе из привреде; да постоје стипендије за дефицитарна занимања везане уговором за посао у локалној фирми; и да се до радних зона може стићи јавним превозом у време смена. Удружење тражи и место за представника привреде у Локалном савету за запошљавање, где се о тим мерама одлучује.

  Пример из предлога: текстилна индустрија — у граду постоје произвођачи којима недостају обучени радници, а по плану уписа за 2026/27. ниједна средња школа у Браничевском округу нема профил из текстилства; предлог је да се отвори, уз праксу у фирмама кроз дуално образовање. Исти план показује и да у Пожаревцу нема ниједног машинског профила — ни бравара-заваривача, ни машинског техничара — а једини у округу је у Техничкој школи у Костолцу, са 14 места. Извор: План уписа ученика у средњу школу за 2026/2027, Министарство просвете, Браничевски округ.

  Предлагачи: Удружење привредника Браничевског округа и Creative Sharing д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026; пример текстилне струке — Lazzaro пр, Пожаревац, 20. септембар 2026, преко форме. Унето у табелу предлога.

• 22. Набавке испод прага — јавно оглашена потражња града и јавних предузећа

  Тренутно није приоритет — одложено

  Град, његова јавна предузећа и установе највећи су купац услуга и добара у Пожаревцу, а највећи део тих набавки је испод прага за који Закон о јавним набавкама тражи поступак и објаву. За те набавке — до 15 милиона динара за услуге као што су здравствене, и испод нижих прагова за остало — наручилац не мора ништа да објави, па локални привредник за њих најчешће ни не сазна: позив за понуду добије ко је већ познат, а посао неретко оде установи или фирми ван града.

  Удружење тражи да град за себе, своја предузећа и установе уведе једно место на коме се свака потреба за набавком испод прага оглашава пре него што се понуде затраже — шта се купује, у ком обиму, до када се јавља — тако да сваки привредник који ту услугу или робу може да пружи види захтев и одговори на њега. Закон то не забрањује; напротив, начела једнакости понуђача и конкуренције важе и испод прага. Мења се само то да локална привреда добије прилику да учествује, а наручилац више понуда.

  Пример који је предлог покренуо: лекарски прегледи и уверења за запослене у јавним предузећима, које по закону може да ради свака установа са медицином рада, јавна или приватна — а који се данас уговарају без икаквог огласа.

  Предлог привредника: Дом здравља „012“, Пожаревац, 20. септембар 2026, преко форме; уопштен у меру.

• 23. „Браничевски“ — заједничка промоција локалних производа и продавница

  Тренутно није приоритет — одложено

  Преглед из октобра 2026. показао је правни проблем: правила о државној помоћи и Споразум о стабилизацији и придруживању не дозвољавају јавни новац за предност домаћим производима и продавницама над другима, а ознака отворена свима мора бити жиг гаранције са независним носиоцем. Регионална развојна агенција Браничево-Подунавље већ је водила сличне пројекте („Локални пазар“, „Локални залогај“). Пре него што се предлог упути граду, о моделу треба детаљније разговарати са РРА.

  Удружење тражи да град, кроз Туристичку организацију и програм локалног економског развоја, подржи заједничку ознаку и програм промоције производа произведених у Браничевском округу и продавница које држе фирме са седиштем у округу — без обзира на то шта продају. Ознака је отворена свакоме ко испуњава услов порекла; носилац програма бира се јавно, а град учествује у трошковима промоције и укључује ознаку у сопствене манифестације и туристичку понуду. Циљ је да новац потрошен у округу што више остане у округу: запослени у тим продавницама и њихова логистика живе овде.

  Предлог привредника: Bus Logic д.о.о., Пожаревац, 21. септембар 2026, преко форме.

• Спојено са другом ставком

  Ове ставке више не стоје посебно — њихов садржај је део ставке наведене уз сваку.

• 6. Едукација у дигитализацији и вештачкој интелигенцији

  Укинуто као посебна ставка — спојено са ставком 7

  Предлог је постао програм у новој области за удружења у привреди (ставка 7): обуке из дигиталног пословања и вештачке интелигенције за привреднике и суфинансирање алата. Обуке за запослене у Градској управи нису програм удружења и остају за неку будућу ставку.

  Допуњено 21. септембра 2026 по предлогу члана Creative Sharing д.о.о., Пожаревац. Спојено са ставком 7 — 11. октобра 2026.

• 8. Суфинансирање коришћења алата вештачке интелигенције

  Укинуто као посебна ставка — спојено са ставком 7

  Предлог је постао програм у новој области за удружења у привреди (ставка 7): обуке и суфинансирање до 50% трошкова алата вештачке интелигенције, до 12.000 динара месечно по фирми, најдуже 12 месеци — спроводи га удружење које добије средства на конкурсу, а не градска управа.

  Предлог привредника: GAUS Group, Пожаревац, 10. септембар 2026, преко форме. Спојено са ставком 7 — 11. октобра 2026.

• 12. Канцеларија за помоћ привредницима у конкурисању за републичка и европска средства

  Укинуто као посебна ставка — спојено са ставком 7

  Предлог је постао програм у новој области за удружења у привреди (ставка 7): саветник за јавне позиве, запослен у удружењу, помаже привредницима око градских, републичких и европских средстава; град суфинансира до 50% његове зараде уместо да отвара канцеларију у градској управи.

  Предлог привредника: Дом здравља Tectum, Пожаревац, 20. септембар 2026, упућен удружењу и унет у табелу предлога. Спојено са ставком 7 — 11. октобра 2026.

• 24. Присуство на интернету — субвенција за сајт, хостинг и одржавање

  Укинуто као посебна ставка — спојено са ставком 7

  Предлог је постао програм у новој области за удружења у привреди (ставка 7): суфинансирање првог пословног сајта, домена, хостинга и одржавања за предузетнике и мале фирме, исплата по објављеном сајту — спроводи га удружење које добије средства на конкурсу, а не градска управа.

  Предлагач: Удружење привредника Браничевског округа, 21. септембар 2026. Спојено са ставком 7 — 11. октобра 2026.

• На крају: ко ово прати

  Удружење тражи да град за предлоге привреде образује радно тело — састављено од представника локалне самоуправе, привреде, удружења и грађана — које би сваки предлог са овог списка анализирало, рекло шта од њега може а шта не и зашто, пратило спровођење онога што уђе у буџет, и о томе јавно извештавало. Списак изнад није захтев да град уради двадесет ствари одједном; захтев је да за сваку постоји одговор, рок и неко ко га је дужан да да. Удружење са своје стране објављује шта се са сваком ставком десило.

  Удружење привредника Браничевског округа, 21. септембар 2026.

Табела је на Google-у, ван овог сајта, и отвара се у новом табу.